Mitraljez torta

O autoru

Milorad Kojadinović je 1947. godine rođen u Beogradu. Sticajem zanimljivih okolnosti, po rođenju, odnet je na Kordun, te je u selu Perni završio prva dva razreda osnovne škole. Pisac Kojadinović protiv ovakvog razvoja događaja nema ništa protiv, jer je na Kordunu, u Vojnoj krajini, upoznao hrabre ljude. Inače, po povratku u Beograd, u treći razred osnovne škole, pa sve do njegove trideset pete godine života, dorćolska kaldrma ga je oblikovala i, takođe, protiv toga nema ništa protiv. Upoznao je neke od legendi Dorćola i sa njima bio i ostao blizak. Završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a kršten je mesec dana po rođenju, 26. oktobra 1947. godine, u Hramu Aleksandra Nevskog u Dušanovoj ulici u Beogradu, koji se nalazi tik uz zgradu rečene gimnazije. Ono što čitaocima može biti zanimljivo, je da je svedok piscu Kojadinoviću na krštenju bio Dragoljub Princip, sinovac Gavrila Principa. Kojadinović je završio Pravni fakultet u Beogradu, a paralelno je studirao i filozofiju. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, a onda i tokom devedesetih godina, objavljivane su Kojadinovićeve priče u najpoznatijim našim književnim časopisima, kao što su: “Književna reč”, “Književne novine”, “Savremenik”, te i pesme u listu “Pesnik”, koji je tada uređivao Rade Vojvodić. Po predlogu režisera Dragana Marinkovića, Kojadinović je napisao scenario za igrano-dokumentarni TV film pod nazivom “Optužba i odbrana”. Dati film su režirali Dragan Marinković i Zoran Solomon. Nakon završetka Pravnog fakulteta i položenog pravosudnog ispita, radio je u firmama: “Beko”, “Borba”, ”JAT” i “Belim”. Ono što može biti zanimljivo, dok je radio u listu “Borba”, upoznao je Slobodana Glumca, izvanrednog osnivača “Večernjih novosti” i jedno vreme mu je bio pravni savetnik. Kako je Slobodan Glumac odlično preveo četiri pozorišna komada Bertolta Brehta, Slobodan Glumac i Milorad Kojadinović su se našli na premijeri Brehtovog komada “Opera za tri groša”, koji je izveden u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Milorad Kojadinović Kojadinović je idejni tvorac i osnivač Srpsko-američkog Društva “Mihajlo Pupin”, osnovanog aprila meseca 1991. godine. Između ostalih, u Glavni odbor rečenog Društva, na Kojadinovićev predlog, ušao je Akademik Nikola Milošević, izvanredni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, takođe izvanredni književni kritičar, za koga je jedan Miloš Crnjanski rekao da je naš najbolji književni kritičar nakon Drugog svetskog rata, te je u odbor ušao i Ilija-Ika Gligorijević, izvanredni arhitekta, koji je poznat i kao Ika Florida, jedna od beogradskih legendi, koji je, a zašto to ne reći, imao i plauzibilan uspeh kod žena, te je u odbor ušla akademska slikarka Ljiljana Bursać, te redovni član Njujorške Akademije Nauka Nikola Kosanović, dalji rođak Nikole Tesle, te Rastko Maglić, fizičar iz Kolorado Springsa, te Vladislav-Vik Tomović, sjajni profesor sociologije iz Toronta… Sticajem veoma nesretnih okolnosti u kojima se Srbija našla devedesetih godina prošlog veka, jer su je vodili, pre svega za spoljnu politiku, autistični ljudi, koji su, po dubokom ubeđenju pisca Kojadinovića, imali i ozbiljnije psihičke probleme, došlo je do toga da se potpuno pogrešnom državnom politikom, koja je proizvela kod srpskog naroda katastrofalne posledice, veoma skrajne, da ne kažemo potpuno potisne, rad Srpsko-američkog Društva “Mihajlo Pupin”. Međutim, kao Feniks, Srpsko-američko Društvo “Mihajlo Pupin” je 2018. godine, hvala Bogu, reorganizovano i potpuno posvećeno ostvarivanju ciljeva kojima je težilo od svog prvobitnog osnivanja.

Bitno je istaći da je pisac Kojadinović i tvorac filmskog scenarija za igrani film o životu i delu Mihajla Idvorskog Pupina pod nazivom “Most preko Atlantika”. Dao Bog, film po Kojadinovićevom scenariju biće snimljen uskoro. Kojadinović želi da istakne, sa posebnim pijetetom, da je, nažalost upokojeni, a sjajni režiser Uroš Stojanović, bio izuzetno raspoložen da režira rečeni film po Kojadinovićevom scenariju. Razgovori između Kojadinovića i Stojanovića bili su dobrano uznapredovali i, kada se očekivalo da izvanredni Uroš doputuje u Beograd i da se potpiše ugovor o saradnji, stigla je pretužna vest da je Uroš Stojanović u svojoj 47. godini, u Los Anđelesu, preminuo.

O ovom romanu, znači o “Mitraljez Torti”, uvaženi čitaoci će izneti svoj sud, a pisac zna šta mu je izvanredni Nikola Milošević rekao za prvu verziju ovog romana, ali neka to, do daljeg, ostane tajna. Kojadinović se zahvaljuje na pažnji.

Mitraljez Torta

"...ispred Gradske kuće dvojica umiljatih drugova prišla su neidentifikovanom pripadniku ljudskog roda sa zelenim nosem i oker ušima. Jedan od njih je podsećao na bosonogu kontesu u posrnuloj fazi, a drugi na trapavu svilenu bubu u trenucima lucidnosti..."

"...vrata se otvoriše i pred nama pokaza se blještavo plava soba, oivičena zlatnim rešetkama. U sredini sobe sedi žena, blizu šezdesete, zagonetno fiksirajući jednu tačku na podu. Prozor na sobi, takođe, ima zlatne rešetke..."

"...počelo se spuštati veče, a ulični čistač je opsluživao, čistio cipele Mefistu pevajući: 'Besposlica – vražija uzglavnica… Besposlica, vražija uzglavnica..."

"...debeljuškasti je nadirao prostorijom. Onda je naglo ustao, izvodeći panterski skok ka nečem što se nalazilo ispod stola. Bila je to glava jedne guske ili gusana, sad da oko toga ne sazivamo simpozijum, koju on, ne bez flerta, pregrize..."

Knjiga Mitraljez torta

Kontakt

Email adresa: torta.mit@gmail.com
Facebook stranica: www.facebook.com/mitraljeztorta

Kupovina

Cena knjige je 390 rsd + poštarina. Knjigu šaljemo kao preporučenu tiskovinu, gde poštarina po knjizi izađe 80 rsd.

Za kupovinu knjige molimo popunite obrazac. Na datu imejl adresu će vam stići imejl sa detaljima za uplatu!

Napomena: Knjige isporučujemo samo na teritoriji Republike Srbije!


*Ulica, poštansko sanduče, naziv preduzeća
*Stan, sprat, zgrada, ulaz